Симболи Србије су химна, грб и застава, садашњи симболи наше државе у употреби су од 2004. год, а Народна скупштина донела је 2009. године Закон о изгледу и употреби симбола.
Идеја о успостављању заједничког празника Србије и Српске, на предлог влада две државе, прославља се од 2020.године.
Циљ је оснаживање јединства између српског народа у Србији и Српској, али и јачање култа националне заставе. Вексилологија је наука која проучава заставе, а хералдика наука о грбовима.
Заставу треба користити на прави начин, уз поштовање, истицање( јарболи, фасадно копље) на зградама од републичког до локалног значаја, јавним службама (школе, болнице, јавна предузећа).
Застава Републике Србије користи се као државна (са грбом) и народна застава (без грба), застава је хоризонтална тробојка , на којој се смењују црвена, плава и бела боја, са малим грбом који је позициониран ближе јарболу. Историчари сматрају да су боје заставе неутралне, али да кроз историју добијају значење- црвена- крв, плава –небо, бела- земљу/слободу. Република Србија има два грба – Мали и Велики грб. Мали грб је представљен црвеним штитом изнад којег се налази круна. Унутар штита , измађу два златна крина (љиљана), налази се двоглави орао са црвеним штитом на грудима и сребрним крстом између четири оцила. Велики грб састоји се од Малог грба који је окружен плаштом ( порфиром), украшен златним ресама са златним гајтаном и кићанкама., такође овенчан круном.
Државни празник који се слави у Републици Србији и Републици Српској, симболично је установљен да се прославља на дан када се обележава Пробој солунског фронта, 15. септембра 1918. године. Шумадијска дивизија на челу са Степом Степановићем пробила је Солунски фронт, у позадини је била Тимочка дивизија. Похвале је наша војска добила од француског генерала Депереа. Последице у људским жртвама су огромне, у току самог пробоја Солунског фронта, 5000-7000 људи је сахрањено на Зејтинлику.
Биљана Ђурић
