Основна школа у Гучи започела je са радом још давне 1850. године и то као троразредна, али се од самог почетка сусрела са многобројним проблемима везаним, првенствено, за услове рада. У каквом је стању школа била најбоље говори следећи цитат ,,У Гучи је начињено зданије школско и народ целог среза за ово платио 17 000 гроша. Ово зданије, истина да је ново, но тако је зло начињено да су га још сад са дирецима изнутрара подупрети морали да на ученике таван не падне, кров му је крив и тако, спрам пространства, ниско спуштен. Изнутра је такође зло расположено: начињене су четири собе и ходник који кроз сред зданија иде, кујне нема него се у ходнику, уз оџак, кувати мора. Собе, које никакве сразмерности немају, нису патосане, а и цело зданије није свршено како треба, а мајстори су новце примили и отишли“.*
У извештају о стању школе, школске 1870/71. године може се видети да су гучку школу похађала 52 ученика, међу којима је било највише трећака, али је велики број њих често изостајао из школе, углавном због лошег здравља. Ученици нису имали основна учила и књиге, тако да је министар просвете захтевао од гучке општине да „ученицима што пре набави букваре и таблице, да се постара да ђаци редовно похађају школу и родитељи да им редовније доносе храну и преобуку“.**
У наредних десет година школа у Гучи је пролазила кроз разне фазе, чак је претило и затварање, а у извештају из 1880/81.г. тражи се од Министарства просвете отварање и другог одељења, јер је било чак 114 уписаних ђака.
Године 1891. направљена је нова школска зграда, која је имала три учионице, канцеларију, ходник и служитељску собу.
Почетком XX века број ученика се повећавао, тако да је на постојећој згради подигнут још један спрат. Спрат је подигнут 1928.године од обвезница које је школа добила на име ратне одштете.
У Другом светском рату школа је оштећена приликом бомбардовања 1942. и при томе је изгорела школска архива.
После Другог светског рата основна школа у Гучи прераста у прогимназију „седмољетку“ (Решење Министарства просвете Народне Републике Србије бр. 2589 од 24. јула 1946.). Од тада у ову школу долазе деца из других села Драгачева па се број ученика знатно повећао. Школа је у то време располагала са свега шест учионица, па су се морале тражити и учионице ван школске зграде.
Имајући у виду веома скучен школски простор, 14. марта 1954. године покренута је акција за изградњу нове школске зграде, али без видних резултата. Исто питање покреће се и 1957. године.
Решењем Народно Ослободилачког Одбора бр.1850 од 28.априла 1957. године школа је прерасла у основну школу обавезну за сву децу са њене територије од 7 до 15 година.
Године 1958. именован је грађевински одбор и почела је градња. Пошто је школа грађена етапно, први део урађен је 1961. и одмах усељен, а други део 1963. Коначни радови завршени су 1971. године .
Школа и данас ради у истим просторијама. Поменути простор је временом обнављан и реновиран, тако да школа данас има задовољавајуће материјално-техничке услове за извођење васпитно-образовног рада.
У саставу ове школе данас раде издвојена одељења Рти, Горња Краварица, Тијање и Турица. Свако од издвојених одељења има адекватну школску зграду са пространим учионицама, кухињом и санитарним чвором.
Године 1960. школа је добила назив Основна школа Гуча, а већ 1. јануара 1963. године одлуком Скупштине општине Лучани, на предлог радногколектива школа добија име команданта Драгачевског партизанског батаљона, народног хероја Богдана Капелана. Од тада, школа у Гучи носи назив „ Богдан Капелан“.
Садашњи назив Основна школа у Гучи школа носи од 19. августа 2004. године.
Основна школа у Гучи почела је са радом 1962. године. Данас је рад школе организован у матичној школи и четири издвојена одељења и то:
-издвојено одељење Рти
-издвојено одељење Горња Краварица
-издвојено одељење Турица
-издвојено одељење Тијање
Школа има ученика који су распоређени у 26 одељења и то : 20 у матичној школи, 1 oдељење продуженог боравка и 5 одељења у издвојеним одељењима.
У матичној школи рад је организован у две ,а у издвојеним одељењима у једној смени.Ушколи је запослено 53 радника.
